Историјат ЦШО „Света Тројица”
Фото кредит / ImageAuCarre
Рачуна се да су се први Срби доселили у Монтреал између 1912. и 1916. године. Тада је у Монтреалу било између десет и педесет Срба. Већ 1929. године било их је између 400-500. Тада је отворена прва југословенска дописна канцеларија у улици Mackay. Судећи по именима, а и по казивањима староседелаца, први Срби у овом делу Канаде су били углавном из Баната, а било је и доста Личана.
Фото кредит / ImageAuCarre
Оснивање парохије и ЦШО „Света Тројица”
Оснивању парохије и црквено-школске општине у Монтреалу, као организованој заједници парохијана, претходила су спонтана окупљања и састанци Срба како би заједно прославили Божић, Ускрс, Светог Саву и дочекали српску Нову годину. Прва богослужења су се одржавала у другим братским, православним и неправославним црквама, као и у обичним дворанама (салама). Оснивање црквено-школске општине (ЦШО) почиње да се остварује са доласком у Монтреал првог српског свештеника почетком 1954. године. Млади јеромонах Јустинијан (Илкић) бива постављен 2. јануара 1954. године за пароха монтреалског. 6. фебруара 1954. године у сали Украјинске цркве одржана је Оснивачка скупштина на којој је конституисана црквено-школска општина и изабрана прва управа.
Подрум цркве 1993-1994
Куповина и уређење првог храма
Година 1960. је веома значајна у животу и раду црквено-школске општине. Долазак проте др Димитрија Најдановића представља важну прекретницу у животу Срба у Монтреалу. 23. јуна 1961. године купљена је зграда у улици De Bullion која је преуређена у свети храм. Одмах по примању у посед зграде, сви су несебично прионули на послове, архитекте да планирају, столари да уређују столарске радове, молери да фарбају, уметници да сликају иконе. Прва света Литургија у првом српском храму Свете Тројице у Монтреалу одржана је 10. септембра 1961. године. Осећај својине, слободе, и бољих и лакших могућности условио је и олакшао рад и другим активностима. Реорганизовано Коло српских сестара, које је основано много раније, још 1930. године, наставило је сада активније свој рад. Црквени хор „Милан Ракић“ је својим појањем увеличавао недељна богослужења. Једно време постојала је шаховска секција, као и позоришна група. 1963. године основана је библиотека „Стеван Јорговић“. Са радом почиње и недељна црквена школа, а негује се и фолклор. Са завршеним радовима иконостаса и икона храм Свете Тројице је добио форму и изглед православног храма. Освећење је обављено 6. септембра 1964. године. 1964. годину обележио је долазак великог броја Срба у Монтреал. Како од куповине па до освећања храма, тако и наредне године карактерише активан и плодоносан рад. Услед повећања броја верника и све разноврснијих активности, храм и дом су постали претесни па је на седници Управног одбора поменуто од стране присутних чланова да се размишља о организовању Фонда за прикупљање новца за зидање нове цркве.
Куповина друге цркве и пресељење
Одлучно прихватање др. Драгутина Драге Папића за председника грађевинског одбора, са др. Димитријем Пивничким, председником црквено-школске општине, учинило је да се из скромних оквира одлучније крене ка проналажењу новог, адекватног простора који ће постати поносом ове парохије и наше заједнице. То је остварено куповином презбетеријанске цркве 1976. године са парохијском кућом у древном и завидном кварту монтреалског острва. Зграда цркве је саграђена 1900. године по пројекту чувеног канадског архитекте Edvarda Maksvela (Edward Maxwell) у Westmount-u. Величанствени догађај троносања светог храма обављен је на Светог апостола и јеванђелисту Луку, 31. октобра 1976. године. У наредним годинама, под скоро истим саставом чланова црквено-школских Управа, следили су успеси у уређењу и унапређењу храма са обогаћеним иконостасом и још две велике иконе Светог Саве и Светог Василија Острошког, затим црквене дворане и кухиње као и парохијског дома.