Молитва

Молитва је побожан разговор са Богом, кроз коју изливамо осећања наше душе, прослављајући тако Божије савршенство и захваљујући се неизмерној доброти Божијој. Свети Оци говоре да је молитва мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела, сигурна ограда од свих лукавства и непријатеља. Богу се молимо и прослављамо Га на разне начине. Некад се молимо у души својој тихо и нечујно, а некад гласно и речито као у време заједничких богослужења, некада нашу молитву употпуњујемо клечањем, метанисањем, клањањем итд. Овде нас Господ учи како треба да се молимо.

Поклањамо се ка истоку, молимо се у правцу истока, кад смо у цркви гледамо ка истоку, крштавамо се окренути ка истоку и то не без разлога, нити случајно.

Будући да је Бог светлост умствена (Јн. 1,5) и да је Христос у Писму назван исток (Зах.6,12), природно је посветити Му исток за поклоњење. А и божанско Писмо говори да је рај, врт Еден, место где је први човек био настањен, налазио се на истоку. Гледајући у правцу истока ми се клањамо тражећи древну отаџбину нашу.

Господ Исус Христос вазносио се на небо узлазећи ка истоку а опет ће доћи на исти начин: ”Јер као што муња излази од истока и сиње до залада, тако ће бити и долазак Сина Човечијега”. (Мт. 24,27)
Њега очекујући, клањамо се према истоку.

Ово је незаписано предање, остало од апостола, као и многе друге ствари које су нам оставили путем предања.