Фото кредит /  ImageAuCarre

Православна црква

Када говоримо о Православљу, не можемо а да не говоримо о Цркви, јер Православља без Цркве не би ни било.

Православље је истинско исповедање вере у Једног Истинитог Бога, Пресвету Тројицу – Оца, Сина и Светог Духа. Сама реч православље значи истинито прослављање, истинито веровање.

Православље се чува у једној, светој, саборној и апостолској Цркви, а Црква је тело коме је Христос глава. Православну Цркву основао је сам Господ Исус Христос, који је као Истинити Бог и истинити човек (Богочовек), кроз оваплоћење дошао у свет и узео људску природу на себе. Он, Превечни Бог, Реч Божија којом је свет саздан, постао је сличан нама по свему осим по греху. Он се унизио, узевши обличје слуге, да би нас избавио од духовног мрака, и да би нам подарио благодат да и ми постанемо слични Њему, да постанемо синови Божији по благодати.

Фото кредит /  ImageAuCarre

Позивајући људе к себи, Христос их је позивао у своју Цркву, јер се само кроз Цркву стиче право усиновљења. У Светом Писму читамо Христове речи: „Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“. (Мт. 16, 18). Чин ступања у Цркву, остварује се кроз Свету Тајну Крштења. Када се над особом изврши ова Света Тајна, та особа постаје пуноправни члан Цркве и део тела Христовог, те с тога добија благодат усиновљења, и сразмерно свом духовном узрастању, постаје наследник Царства Небеског.

Православна Црква је уствари Нови Завет Божији са Његовим народом у Христу, али не само у смислу новог савеза, договора или просто односа људи са Богом, нити само у смислу новог живота, него као једна нова стварност, нова твар, нови свет и Тело Христово. Свети Јован Златоусти Цркву назива другим стварањем. Схватање и доживљај Цркве налази се само у Оваплоћеном Христу, који је једино Ново под Сунцем.

Фото кредит /  Јелена Ц. Шекара

Мисија Православне Цркве састоји се у проповедању истине коју нам је Христос оставио и у спасавању људских душа. Православни Хришћанин може да постане свако ко поверује у Господа Исуса Христа и изрази жељу да постане члан Његове свете Цркве, тј. да се крсти. Шаљући своје свете апостоле на проповед Христос им поручује, а преко њих и свима нама: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа. Учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Мт. 28, 19 – 20), и: „Који поверује и крсти се биће спасен“. (Мк. 16, 16).

У Православној Цркви, сваки њен члан има обавезу, да свој живот уподобљава животу Христовом.  Поред вере у Господа Исуса Христа, која је услов спасења, Православни Хришћанин дужан је да поштује свете постове, да се исповеда и причешћује, да чини добра дела и да помаже и воли своје ближње као самога себе. Љубав према Богу и међусобна љубав је оно што нас повезује, сједињује и чини истинском Црквом. „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом“ (Јн. 13, 35), поручује нам Господ.

Фото кредит /  Јелена Ц. Шекара

Православни Хришћанин дужан је да се у сваком тренутку свог живота и на сваком месту понаша као да управо у том часу стоји пред самим Христом. Позвани смо да, не само својим речима, него и својим делима, сведочимо и проповедамо Христа, јер Православље је и начин живота и размишљања.

На крају, Православну Цркву можемо назвати лађом спасења, у којој се спасавају сви они који плове на узбурканом мору које називамо овоземаљски живот.