Драга браћо и сестре,

Празник Силаска Светог Духа на ученике и апостоле Христове Света Црква молитвено прославља три дана. Све у Цркви је у знаку Тројединога Бога: Оца, Сина и Светога Духа. Бог је, дакле, Један (Јединица), али у Три Лица (Заједница). Ту тајну Црква у ове дане молитвено прославља. 

Зашто је баш ово важно за верне? Зато што видимо да је један и исти Дух Свети који дише у Богу и у Цркви. Дух Бога Живога, дакле, силази на ученике и апостоле и Он је извор благослова и крепеће благодати. Дух Свети је извор увек нове и крепеће благодати која обитава у Цркви Христовој кроз свете људе Божје: „И ово знајте најпре да ниједно пророштво из Светог Писма не бива по личном тумачењу, него научени од Светога Духа говорише свети Божји људи“ (2 Пет. 1:20-21). И одмах, испуњен Духом Светим, Св. Апостол додаје са ауторитетом: „А беше и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли и одрицаће се Господа који их искупи и доводиће себи наглу погибао. И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће хулити на пут истине“ (2. Пет. 2:1-2). 

А, задатак Цркве испуњене Духом Светим је да преображава свет и друштво и све призива у заједницу, јединство, јер је Дух један у Богу који је Заједница: Отац, Син и Дух Свети. Спасење је, дакле, ништа мање до учествовање у овој Заједници кроз Господа Христа. Зато је Црквена заједница Тело Христово, јер је живот у Црквеној заједници живот у Божанској Заједници. А сваки раскол и цепање заједнице и одбијање учешћа у заједници Тела Христовог представља трагедију одвајања од заједнице са Богом. 

Господ се у својој првосвештеничкој молитви моли за јединство да сви једно буду као Отац и Син (Јн. 17:11-12; 17:20-21). Зато и Апостол Павле пита подељене Коринћане: „Да ли се Христос раздели?“ (1 Кор. 1:13) и не оставља алтернативу јединству Цркве Христове (Еф. 4:4-6).

Са друге стране стоји дух дијаболични. Сама реч дијаболични има корен у грчком језику за ђавола διαβάλλειν (dia-ballein) dia-ballo, а значи клеветати, погрешно представљати, оговарати, али и цепати, прекинути путању, одвајати. 

Господ је апостолу Петру рекао ‘иди од мене сатано’, када је овај рекао да његов спаситељ неће умрети на крсту (Мт. 16:22-23). Зашто Господ то каже Петру који тврди да никада неће дозволити да његов спаситељ страда? Зато што је Петар крст видео као препреку. Погрешно је разумео крст. Погрешно је разумео страдање. А, сатана је суштински супротстављен крсту Христовом. Сатана (Ђаво) дакле, не жели Крст јер не жели Крв и тело Христово (Jн 6:53-54), које је Нови Завет, а самим тим и Света Тајна Цркве. 

Но, приступајући Светим Тајнама ми побеђујемо сатанску обману, јер он не жели да учествујемо у самом Богу кроз Господа Христа. Учествујући у једним Светим Тајнама једне Цркве у једном Духу, ми не само да слушамо заповест Господњу (Јн. 6:53-58), него већ овде и сада учествујемо у Божанској заједници за коју смо и створени. 

Поред учешћа у Светим Тајнама, молитвено поштовање Пресвете Богородице је снажно оружје против ђавола и његовог духа. Ђаво не може да поднесе ону која је родила Спаситеља света и зато на све могуће начине покушава да одвоји верне од ње. Поред тога, она је нова Ева коју он није успео да превари као прву Еву, јер је нова Ева послушала реч Божју (Лк. 1:38). Све то Ђаво не може да поднесе и на сваки могући начин ђаво покушава да обмане слабе у вери. 

И још, Ђаво сеје страх, хаос и забуну, јер зна да је у таквом окружењу слаб човек најлакше подлегне својим слабостима. Зато Господ по Васкрсењу, дакле, у Васкршњој стварности поздравља своје ученике са: Мир вам! Шаље Духа Божјег који је Утешитељ и успоставља ред и поредак у Цркви Својој.

А у истом Духу и Црква верне позива на молитву увек у духу мира, реда и поретка. Молитвене прозбе које нас упућују на вишњи мир, ред и поредак, дакле на Васкршњу стварност, чујемо на сваком богослужењу: У миру Господу се помолимо, за Вишњи мир и спасење душа наших Господу се помолимо, за мир свега света и непоколебивост светих Божјих Цркава, Мир свима…

О празнику Силаска Светога Духа на ученике и апостоле Христове подсећамо се да су два духа суштински супротстављена један другоме: Дух Божји (Дух Свети, Дух живота, Дух слободе, Дух јединства, Дух мира, Дух заједништва, Дух реда, Дух поретка) и са друге стране дух дијаболични (дух несвети, дух беспоретка, дух смрти, дух поробљења, дух неслоге и нејединства, дух нереда, дух обмане).  

Господ нам је као нојеву барку дао Цркву своју ради спасења. Боравак и путовање у барци испуњеној разноразним створењима током потопа, људски гледано, нису били пријатно искуство. Ипак, онај који је био у барци засигурно није страдао. Тако и у Цркви, као новозаветној барци, људски гледано није увек пријатно, али ко жели да се спасе чини добро ако не искаче из ње чим се појави нека непријатност.

Нека би наступајући Празник Силаска Светог Духа на Апостоле био благослов за све нас. Амин.

Ваш молитвеник пред Престолом Божјим,

свештеник Владимир Вранић